Djordje Balasevic

Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.

...Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
šta ce od mene postati,
mali anđele moj?

Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču.

Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.

Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
šta ce od mene postati,
mali anđele moj?

Bila je noć, jedna mrkla, kao ova večeras, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu...
Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i pevali "Roždestvo tvoje" i još neke druge pesme kojih se ne sećam baš.
Bila je noć i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuće broj 7A. Tišina je bila, samo koraci nekih noćnih ptica i lepet krila nekih pravih noćnih ptica.
Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noći da je čujem kako diše, kako diše u snu...

Jaroslava, Balašević:

Umesto molitve rekla si: "O tom ću misliti sutra..."
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik.
I dugo plutala k'o brodolomnik ka obali jutra...
...Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik.
Još jednu noć si izgurala sama... Čehov je zaspao blaženim snom.
Ni ne zna da je orgijala tama... Pod prozorom.
Vetar je vežbao violončelo.. Čežnjive skale u nedogled...
Zora ti brižljivo pipnula čelo, negde u tebi je goreo led!

Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju.
Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju!
Sve mi nedostaje... Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata.
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... ?ta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu...
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg.
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu
I s' bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg.
Na podmetaču još crtam tvoj profil
Suvišna pitanja izbegnem fintom.
Ime ti ispišem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom.
Pod mojom jelkom do proleća stoji
Jedino dar tebi namenjen...
Zauvek fosil tvog struka postoji
Na mome dlanu okamenjen!

Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juriš.
Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš!
Opasno postaje... Na durske akorde se paučina hvata.
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata...
Princezo, dosta je...

Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.

...Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.

Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.

Ne slušam više šta šapućeš dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,
kao da opet počinje...

Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?

Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna.

Ne...
Nismo mi bili ljubavnici...
Nikad...
----------------------------------
Tako to ide...
Ostavio sam je predugo u onim Opasnim Ćutanjima, u onim tišinama u kojima je Ona svoj jedini sagovornik, i u kojima se o meni definitivno ne priča ništa dobro...
I tu smo gde smo...
-----------------------------------------------------------
Tri zadnje poruke bile su bez reči, no, neke glasove i ne moram čuti da bi ih prepoznao...
Kako si samo mogla da pomisliš da te neću otkriti po načinu na koji zadržavaš dah?
------------------------------------------------------------
...
Sanovnik s jasnim slovima
Lako je to sa snovima
Nevolje krenu onda kad tumačim stvarnost...

Ne vredi, kasno je
Brojati trijumfe i havarije
Sve spiskano i stečeno...
Ne vredi kasno je
Ostaje s tobom na vrh Kalvarije
Samo neizrečeno...
------------------------------------------------
Planetom tumaraju Zagubljeni, pogrešno iznikli, očajno tragajući za onima koji bi im tako lako mogli biti dragi i bliski, i zaista više ne znam šta je gore?
Promašiti tog Nekog Svog za hiljadu godina i hiljadu kilometara, ili za par decenija i tričavih stotinak kilometara...
Prokletstvo...
Ili za dva sprata? Dvadeset i koju stepenicu...
I za nekoliko crno belih kocaka na podu bolničkog hodnika?
------------------------------------------------------------
Sve se ređe usuđujem da zaronim u sebe...
Jer tamo zagluvim...
Oči se prepune do vrha...
I suze se začas raspu kao pokidane niske...
Po sobi...
Po celom svetu...
I ne mogu ih sakupiti do jutra...
------------------------------------------------------------
I kada jednom odlučim da odem...
Neće mi nedostajati ni tvoj osmeh, ni glas, ni pogled.
Nećeš mi ti nedostajati...
Nedostajaću sebi onakav kakvog si me ti činila...

Zaljubis se jer je to tebi potrebno, a volis jer je to potrebno nekom drugom... Ne mislis... Jedno je kad ceznes za nekim ko je daleko, a drugo kad ceznes za nekim ko je kraj tebe tu... ( "Kao rani mraz" film)
Al` malo sta jos ume da ubije nezno, da ne primetis, kao rani mraz

Ima ljudi koji nikad ne mogu zajedno u prvo lice mnozine, i gotovo.

Vidis? Godine nas obrade razlicito... Nekom postane vazno s kim ce leci, a nekom s kim ce se probuditi.

Naposletku, ti si dobro znala ko sam ja, otkud sad te suze moja mila? Rekla si da se za tocak brsljan ne hvata, zalud izguzvana svila...To je tako, ne pravi od tuge nauku...

Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh na lice na kom jos ima tragova suza znaju kako je to dobar osecaj.

Đorđe Balašević - Ljubav ne pobeđuje
Promo CD: Ljubav ne pobeđuje | 2012.|

Ljubav ne pobeđuje, nijedna od stotine
To su samo drevne zablude, više izmišljotine
Maslo ludih pesnika, prevejanih lisaca
Raznih muzikanata, glumatala i pisaca

Znam, ljubav ruši zidine ponosa i taštine
Ali bajke da pobeđuje - to su budalaštine
Lako je izigraju, kao trsku slome je
Nikoga ne porazi sem onoga u kome je

Romeo i Julija pravila su kršili
Sitnim slovom počeli, pa krupnom tačkom tu priču završili
Na vernost se zakleli, samo srca sledili
Da je tužno, tužno je, al' nisam ubeđen da su pobedili

Ljubav je tek akrostih, refren stare arije
Takvi nikad ne pobeđuju, ma to su koještarije
Utvrda bez stražare, poharama krunjena
Naivna i ranjiva, zanesena i zbunjena

Orfej se oglušio o pretnje i pridike
Tamni Hades prošao pa opet ostao bez Euridike

Nesretna Karenjina, crni zar na auri
Inicijal Puškina zorom ugraviran na kobnoj čauri

Okraj oka tinjaju mali zlatni grumeni
Daj mi Bože stih da utešim jedan nosić rumeni
Ljubav nosi dolamu od vilinskog prediva
I možda ne pobeđuje, ali je zato nepobediva

Đorđe Balašević - Mala Vidra s Begeja / 2016 Promo |Tekst|
Tekst pjesme:
Kao šlajer pada nedelja
na liciderski Novi Sad
Mala riđa vidra
s Begeja dolunjala u grad..

Tri se noći potom smucala
po zatonima moga sna.
Kolko vrški je razbucala
to samo ona zna.

Od tog doba mesečarim,
krenem šorom pa svečarim
Čule bande pa mi o glave rade,
sve se čarde zbog mene uparade..

Samo pijandure banče bez tambure
Al' ko tuguje redom lumpuje
Starogradske, turske, ruske pa madžarske..

Jutro ću spiriti
Neću se smiriti
Dok ne nađem stih
koji me ne podseća na nju..

Ej, ume mraz da vrhom nožića
na prozor čuda našara
Anđele.. I zvona Božića...
I srca s vašara..

Pa doslika kućerak i ladolež na plotu
I onda snevaš snove
što se snuju jednom u životu
Voli se jedared.. Ne više..
A i to je previše..

Jer od tog doba mesečarim,
krenem šorom pa svečarim
Čule bande pa mi o glave rade,
sve se čarde zbog mene uparade..

Samo pijandure banče bez tambure
Al' ko tuguje redom lumpuje
Starogradske, turske, ruske pa madžarske..

Jutro ću spiriti..
Neću se smiriti..
Dok ne nađem stih koji me ne podseća na nju..

Od tog doba mesečarim,
krenem šorom pa svečarim
Čule bande pa mi o glave rade,
sve se čarde zbog mene uparade..

Samo pijandure banče bez tambure
Al' ko tuguje redom lumpuje
Starogradske, turske,
ruske pa madžarske..

Jutro ću spiriti, neću se smiriti,
dok ne nađem stih
koji me ne podseća na nju

Koji me ne podseća na nju.
Koji me ne podseća na....